Духовна енергија природе Ориша заједнице

Једнога дана, човек је дошао до Ифа на дивинацију како би сазнао шта да ради да би побољшао свој живот. Било му је посаветовано да принесе дар својим прецима како би они погледали на њега благословеним очима. Урадио је оно што му је било речено и примио је благослов својих предака.

 

Један од најбољих рецепата који се може преписати било коме, јесте слављење и поштовање предака, јер уз помоћ предака човек је способан да нађе решења за своје проблеме.

Везе са нашим прецима су толико интимне да се у Yоруба традицији мртви сахрањују у кући, а не на гробљу. На овај начин они својим прецима могу пожелети добро јутро свако јутро, а свако вече лаку ноћ. Могу седети на гробу свог претка, плакати тамо или се смејати, јер смрт нас не раздваја од живота. Смрт је само пролаз у други живот.

Стога, ако волимо некога, онда ми кажемо Одабо - што значи видимо се ускоро. Ово поновно уједињење се може појавити у сну, имагинацији, кроз осећај да смо изгубили некога кога смо волели или једноставно путем слављења и поштовања наших предака.

За нас, смрт не представља крај свега. Смрт је само нови почетак, могућност поновног рођења. Према пореклу постоје две врсте предака: женски и мушки преци.

 

Прва ствар коју би требало да схватимо јесте концепт смрти.

Смрт се код Jоруба зове ИКУ. Реч КУ значи умрети. Смрт је процес кретања из једног света у други.

Уколико не усвојимо постојање смрти, биће нам немогуће да се ослободимо од њене предстојеће опасности. Овде долазимо до најзанимљивијег: у Афричком свету смрт се слави (не оплакује се). На овај начин људи прихватају реалност живота. Смрт се разуме на два начина: социјално прихватљива смрт; ово значи да је неко преминуо у касним годинама свог живота и социјално неприхватљива смрт. Ово последње је трагична, неочекивана смрт младих људи. Овакав смртни случај је неочекиван, појављује се код младих људи који у већини случајева припадају АБИКУ енергији - рођени за прерану смрт. Ово је такође један од разлога слављења и поштовања предака - избегавање преране смрти, пре но што смо проживели нашу судбину у потпуности.

Постоје два нивоа предака, без обзира да ли су Егунгун (мушки преци) или Геледе (женски преци):

  • уважени или почасни преци
  • обични преци

Не могу сви преминули бити уважени преци. Како би нас после смрти славили и поштовали, морамо постићи одређен ниво живљења и егзистенције или постојања за своје време, док смо живи. Особа која за живота достигне одређени ниво развоја, кад премине, практично ослобађа своју породицу и слави се и поштује као уважен и почасни предак. Оваква особа представља врата између света живих и света мртвих.

То значи да наше понашање и владање за живота утврђује како ће нас поштовати после смрти. После смрти уважене особе, врши се позивање и енергија те особе се материјализује тако да може да постане гласник свим људима. Наш карактер је онај који одређује како ћемо бити социјално прихваћени за живота и како ће нас прихватити после смрти. Твоја могућност да обезбедиш добру реинкарнацију и добар развој почиње управо сада - овог тренутка.

Преци симболишу заједницу и грађење - развој. Они су симбол мира и хармоније.
Позивамо их како бисмо разумели правац нашег живота, да се боре за нас и наше интересе. Претке такође позивамо да би нам пружили оријентацију, да нас усмере на прави пут. Питамо их да нам покажу најлакши пут како би се ослободили својих проблема.И мушки и женски преци су представљени маском коју користи свештеник као медијум. За почетнике је довољно ако једноставно наздраве прецима за добробит у свом животу, на свом матерњем језику, на свој уобичајени начин или, једноставно, како год желе.
Међутим, ако желимо радикалну промену у свом животу, онда идемо код свештеника који је инициран у ову енергију. Слављење и уважавање предака је од изузетне важности посебно ако приметимо да се историја понавља: исте болести или исте навике у породици. Слављењем и уважавањем предака можемо да избришемо проблем који су наше претходне генерације имале и да спречимо да се тај проблем пренесе на будуће генерације.

Енергија слављења и уважавања предака је изразито спиритуална и не може се посматрати само као део једне религије.
Постоје два начина слављења и уважавања предака; два начина како побудити благослов наших предака:

  • можемо им приносити дарове - најбољи начин је да им се да оно шта су највише волели док су били живи;
  • можемо, код куће, направити обед за групу људи и посветити га прецима - ово се зове Сара за претке.

Један од начина слављења и уважавања предака је и чишћење гроба, паљење свеће. Врло је важно редовно посећивати гроб и причати са прецима.
Вербална комуникација је важна.

Ми правимо разлику међу физичко-биолошке генетике и астрално-спиритуалне генетике. Када се дете роди тј. доласком на овај свет оно има физичко-биолошку генетику своје породице. Преминули преци имају јак утицај на астрално-спиритуалну генетску линију свих оних који су живи.Претке такође славимо и поштујемо да би смо били хармоничнији и очистили своје животе од бројних турбуленција које нас прате. Константно смо у додиру са прецима, јер верујемо да је садашњост само наставак наше прошлости и да је овај садашњи тренутак само претходник будућности. Није битно ако не знате где су вам преци сахрањени.

Спиритуална и духовна, астрална, физичка и биолошка генетика су у вашем телу и са вама су где год да се налазите. Зато се увек можете молити прецима на сопствен начин. Када говоримо о молитви, мислимо на изражавање ваших жеља о ономе што желите да они ураде за вас. Можете им затражити прогрес, здравље, новац, добру срећу... Из тог разлога, увек када им се обраћамо, ми кажемо: "Ви сте они који су рекли да ће мој живот да буде сладак, донесите слаткост и љупкост ове планете у мој живот."
Понекад, нашим клијентима саветујемо да оду у цркву којој припадају и да се тамо помоле за своје претке. Једина ствар која је забрањена у слављењу и поштовању предака јесте не радити ништа: не памтити их и ништа им не тражити.